Štićenike Centra je na samom početku pozdravila naša ravnateljica Nada Peršić. Prenijela je pozdrave u ime svih djelatnika naše škole, a učenica 8. r. Nikol Vozila obratila se u ime svih naših učenika, prenijela njihove pozdrave i čestitke za njihov dan.

         Zamolili smo gospođu Elviru, tetu koja svakodnevno pazi i mazi ove simpatične noniće i none, da nam nešto ispriča o samom Centru. Saznali smo da je trenutačno dvanaest štićenika, a najstariji među njima je barba Milio Milevoj (jedini muškarac) koji će u utorak, 3. listopada navršiti 94 godine. Simpatični barba Milio izmamio je svima osmijeh na lice kada je rekao da je on jedini“ peteh med kokošami“.

             No, kako su ovi dragi ljudi ubrzo primijetili da sa sobom imamo harmoniku i gitaru, morali smo aktivirati naše glazbenike. Kad  je naša sedmašica Tanja Čeh razvukla harmoniku i zasvirala „Večeras je naša fešta“ , sva su se lica ozarila, a umorne i nespretne staračke nožice zacupkale po podu. Pojedinci su i zapjevali, onako kako umiju i mogu. Jakov Juran, osmaš, zaželio je da barba Miliju zasviri balun za njegov rođendan, a Arvin Jakupović  je zasvirao Ružu crvenu.  Na lici tete Vilme primijetilo smo neobičnu želju za plesom pa ju je naša Nikol pozvala na valcer. Bravo Nikol! I ostali bi se uključili, ali nam priznaju da ih noge već pomalo izdaju.

          Gospođa Fabris, nama već otprije znana, razveselila se našoj Erin i njezinoj gitari. A znate li zašto? Zato što je i ona nekada svirala gitaru. Da, gitaru, u Zagrebu.

            Kako su samo simpatični ovi ljudi! Zamislite, teta Ljuba Jablan odjednom je primijetila  da se naša pedagoginja Nada nešto udebljala od lani i to joj dobacila. Smijeh se zaorio dnevnom sobom.

Gđa Dermit , tiha i uvijek nasmijana, poklonila nam je svoje crteže. Saznali smo da je među njima bilo i jedna učiteljica, teta Milica,  koja je radila u školi u selu blizu Pićna, ali se nije mogla sjetiti koje je to selo bilo.

         Druženje s ovim dragim ljudima proteklo je jako brzo. Na kraju su nas počastili kao i inače, a mi smo se oprostili od njih sa željom da ih dogodine nađemo opet u istom broju, ovako vesele i zadovoljne.

          Njihova zadovoljna i nasmijana lica uljepšala su nam današnji  dan. Vraćamo se u školu puni pozitivne energije, toplih emocija i ponosni na sebe jer smo nekome uljepšali dan. I danas ćemo, po povratku kući, odmah zagrliti naše drage noniće, none, pranone i pranoniće jer je tako malo potrebno da budu sretni. Naša ljubav, malo strpljenja i puno poštovanja!