23. rujna 2011. godine učenici naše škole išli su, povodom projekta „Naše niti“, na strižu ovaca. Krenuli smo s učiteljicama u osam sati . U Kršanu su nas dočekali učenici O Š Ivana Gorana Kovačića.U dvorištu kuće dočekala nas je gđa Melita. Ljubazno nas je ponudila pićem i grickalicama. Pred štalom se nalazio gosp Milan. Objasnili su nam kako se šišaju ovce i rekli da to nije težak posao, ali zahtjeva puno volje i truda. Ošišali su jednu ovcu. Šišanje je obavljeno za petnaestak minuta. Slijedeću su ovcu ošišali učenici koji su se za to dobrovoljno javili. Posao je išao sporo, ali nisu odustajali. Po završetku šišanja pokupili smo vunu.

No, neki su zaboravili na posao pa su se počeli igrati i grudati vunom kao grudama snijega. Pomogli smo pokupiti i kukuruz u kante. Nakon djelomično obavljenog posla krenuli smo do kuće domaćina.

Na rastanku smo gđi Meliti predali poklon naših škola. Ona nas je ponudila kolačima. Nerado smo se vratili u školu, zadovoljni jer smo mnogo toga naučili a pri tom se dobro zabavili.

Dok su učenici Matične škole bili u Kršanu, Područne škole iz Sv. Katarine i Pićna bili su u Bolobanima kod obitelji Udovičić kako bi i oni sudjelovali u striži ovaca. Domaćini su ih dočekali s ukusnim jesenjim plodovima i marendama pekare "An & Sa" iz Pule, a naši su učenici na gostoprimstvu zahvalili velikom slikom i čestitkom s potpisima.

     04. 10. 2011. je dvanaestak učenika, predstavnika razrednih odjeljenja, na školskom igralištu pralo vunu. Nismo bili oduševljeni poslom. Smetao nas je neugodan miris. Shvatili smo da je pranje vune naporno. Ipak, smo se veselili kad smo uspješno obavili posao. U rukama smo držali mirišljavu, meku bijelu i crnu vunu.

Očekuje nas još mnogo posla.

                                                                                Roberta Smilović, V. razred